Aleksej Kosigin

Aleksej Kosigin
Aleksej Kosigin

{{{funkcija 1}}}
Biografija
Politička partija Komunistička partija Sovjetskog Saveza
Profesija politički radnik
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Aleksej Nikolajevič Kosigin (rus. Алексе́й Никола́евич Косы́гин; Sankt Peterburg, 21. februar 1904 — Moskva, 18. decembar 1980) je bio političar i administrator u Sovjetskom Savezu. Od 1964. do 1980, Kosigin je bio Premijer Sovjetskog Saveza.

Biografija

Kosigin je stupio u Crvenu armiju 1919, sa 15 godina, i borio se u Ruskom građanskom ratu. Nakon toga se obrazovao u Lenjingradu, a zatim radio u Sibiru pridruživši se Komunističkoj partiji 1927.[1] 1930-ih je pohađao Lenjingradski tekstilni institut[2] nakon čega je radio kao inženjer, i napredovao je do direktora tekstilne fabrike „Oktobarskaja” u Lenjingradu.

Staljinova Velika čistka je otvorila mnogo novih mesta u partijskoj administraciji, što je omogućilo Kosiginu da dobije stalni posao u partiji, kao šef lenjingradskog partijskog odseka za industriju i transport, a zatim kao gradonačelnik Lenjingrada. 1939. je stupio u sovjetski kabinet kao narodni komesar za tekstilnu industriju. Iste godine, Kosigin je izabran u Centralni komitet Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Od 1940. do 1946, bio je zamenik predsedavajućega Saveta narodnih komesara Sovjetskog Saveza sa odgovornošću za potrošačke industrije. Takođe je služio kao premijer Ruske SSR od 1943. do 1946.

Nakon Drugog svetskog rata, Kosigin je postao član-kandidat Politbiroa, a punopravni član je postao 1948. Kratko je bio na dužnosti ministra finansija Sovjetskog Saveza 1948, a onda je služio kao ministar lake industrije do 1953.

Nakon Staljinove smrti, marta 1953, Kosigin je premešten, ali pošto je bio verni saveznik Nikite Hruščova njegova karijera se ubrzo promenila. Postao je predsedavajući Državnog komiteta za planiranje Sovjetskog Saveza, 1959. a zatim punopravni član predsedništva (kako se Politbiro tada zvao) 1961.[3] Kada je Hruščov sklonjen sa vlasti, oktobra 1964, Kosjigin je preuzeo njegovu funkciju sovjetskog premijera, u početnom trijumviratu sa Leonidom Brežnjevim kao generalnim sekretarom i Nikolajem Podgornim kao predsednikom.[4]

Kosigin je pokušao da sprovede ekonomske reforme, kako bi prebacio akcenat sovjetske ekonomije sa teške industrije i vojne proizvodnje, na laku industriju, i proizvodnju potrošačkih dobara. Brežnjev nije podržavao ovu politiku, i ometao je Kosiginove reforme. Do kraja decenije, Brežnjev je postao neprikosnoveni vođa Sovjetskog Saveza. Iako je Kosigin zadržao poziciju premijera, i ostao u Politbirou do 1980, njegova pozicija je vremenom slabila.[5]

Kosigin se razboleo, i napustio je svoje dužnosti oktobra 1980, samo nekoliko nedelja pre smrti.

Reference

  1. ↑ Law 1975: str. 222
  2. ↑ „Алексе́й Никола́евич Косы́гин” [Alexei Nikolayevich Kosygin] (ruski). Moscow State Textile University. 27. 11. 2008.. Arhivirano iz originala na datum 10. 08. 2010. Pristupljeno 21. 07. 2013. 
  3. ↑ Elliott & Lewin 2005: str. 248
  4. ↑ Brown 2009: str. 402
  5. ↑ „Soviet Union: And Then There Was One”. Time. 03. 11. 1980.. Arhivirano iz originala na datum 2011-01-20. Pristupljeno 21. 07. 2013. 

Literatura

  • Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. London: Bodley Head. ISBN 978-0-224-07879-5. 
  • Bacon, Edwin; Sandle, Mark (2002). Brezhnev Reconsidered. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-79463-0. 
  • Bothwell, Robert; Granatstein, J.L. (1991). Pirouette: Pierre Trudeau and Canadian Foreign Policy. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-5780-8. 
  • Central Asian Research Centre (1979 (digitalised on 8 February 2010). USSR and Third World. 8. Indiana University: Central Asian Research Centre. 
  • Chauhan, Sharad (2004). Inside CIA: Lessons in Intelligence. APH Publishing. ISBN 978-81-7648-660-6. 
  • Colman, Jonathan (2004). A 'special relationship'?: Harold Wilson, Lyndon B. Johnson and Anglo-American relations 'at the summit', 1964–68. Manchester University Press. ISBN 978- 0719070104. 
  • Coughlin, Con (2005). Saddam: His Rise and Fall. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-050543-1. 
  • Daniels, Robert Vincent (1993). A Documentary history of Communism in Russia: from Lenin to Gorbachev (3rd izd.). UPNE. ISBN 978-0-87451-616-6. 
  • Daniels, Robert Vincent (1993). The End of the Communist Revolution. Routledge. ISBN 978-0-415-06150-6. 
  • Dannenberg, Julia von (2008). The Foundations of Ostpolitik: The Making of the Moscow Treaty between West Germany and the USSR. Oxford University Press. ISBN 978- 0199228191. 
  • Dellenbrant, Jan Åke (1986). The Soviet Regional Dilemma: Planning, People, and Natural Resources. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-384-0. 
  • van Dijk, Ruud (2008). Encyclopedia of the Cold War. 2 (1st izd.). Routledge. ISBN 978-0-415-97515-5. 
  • Elliott, Gregory; Lewin, Moshe (2005). The Soviet Century. London; New York: Verso Books. ISBN 978-1-84467-016-1. 
  • Ellman, Michael (1989). Socialist Planning (2nd izd.). Cambridge University Press Archive. ISBN 978-0-521-35866-8. 
  • Gibbons, William (1995). The U.S. Government and the Vietnam War: Executive and Legislative Roles and Relationships, Part IV: July 1965-January 1968. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00635-2. 
  • Harrison, Selig S.; Cordovez, Diego (1995). Out of Afghanistan: the Inside Story of the Soviet Withdrawal. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506294-6. 
  • Law, David A. (1975). Russian Civilization. New York: Ardent Media. ASIN B003RXSA90. 
  • Mawdsley, Evan; White, Stephen (2000). The Soviet Elite from Lenin to Gorbachev: The Central Committee and Its Members, 1917–1991. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829738-3. 
  • Medvedev, Zhores; Medvedvev, Roy (2006). The Unknown Stalin. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-58567-502-9. 
  • Moss, Walter (2005). A History of Russia: Since 1855. London: Anthem Press. ISBN 978-1-84331-034-1. 
  • Robbins, James (2010). This Time We Win: Revisiting the Tet Offensive. Encounter Books. ISBN 978-1-59403-229-5. 
  • Rutland, Peter (1985). The Myth of the Plan: Lessons of Soviet Planning Experience. Taylor & Francis. ASIN 0812690052. ISBN 978-0-8126-9005-7. 
  • Safire, William (1988). Before the Fall: An Inside View of the Pre-Watergate White House. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80334-5. 
  • Saikal, Amin (2006). Modern Afghanistan: a History of Struggle and Survival. I.B. Tauris. ISBN 978-1-85043-437-5. 
  • Service, Robert (2003). The Penguin History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century (3rd izd.). Penguin Books Ltd. ISBN 978-0-14-103797-4. 
  • Society for Contemporary Studies (1979). The Contemporary. 23. New Delhi: R.N. Guha Thakurta for Contemporary Journals Ltd. OCLC 1606812. 
  • Wesson, Robert G. (1978). Lenin's Legacy: The Story of the CPSU. Stanford, Calif: Hoover Press. ISBN 978-0-8179-6922-6. 
  • Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko: The Last Bolshevik: The Soviet Union on the Eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-260-4. 
  • Zubok, Vladislav Martinovich (2007). A Failed Empire: the Soviet Union in the Cold War from Stalin to Gorbachev. UNC Press. ISBN 978-0-8078-3098-7. 
Aleksej Kosigin na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
1940-e
1950-e
1960-e
1970-e
1980-e
1990-e
Zamrznuti sukobi
  • Abhazija
  • Kina
  • Koreja
  • Nagorno-Karabah
  • Južna Osetija
  • Transnistrija
  • Kinesko-indijski granični spor
  • Spor oko Sjevernog Bornea
Vanjska politika
Ideologije
Organizacije
Propaganda
Utrke
Vidi i
  • Brinkmanship
  • Odnosi NATO-a i Rusije
  • Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama
  • Ruska špijunaža u Sjedinjenim Državama
  • Američka špijunaža u Sovjetskom Savezu
  • Američka špijunaža u Rusiji
  • Odnosi Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza
  • Američko-sovjetski susreti
  • Hladni rat II
  • Kategorija
  • Kronologija
  • Spisak sukoba
Normativna kontrola Uredi na Wikidati
  • WorldCat identiteti
  • VIAF: 76441659
  • LCCN: n50042693
  • ISNI: 0000 0001 2282 0737
  • GND: 118715194
  • SELIBR: 237322
  • SUDOC: 083620583
  • BNF: cb12770443g (podaci)
  • NKC: jn20020124006