Aragonit
| Aragonit | |
|---|---|
 | |
| Generalno | |
| Kategorija | Mineral |
| Hemijska formula | CaCO3 |
| Identifikacija | |
| Molska masa | 100,09 g/mol |
| Boja | bela |
| Kristalna sistema | rombična |
| Tvrdina po Mosu | 3,5 − 4,5 |
| Sjajnost | staklasta |
| Relativna gustina | 2,95 g/cm³ |
| Rastvara se | HCl |
Aragonit je mineral iz grupe karbonata, jedan od dva prirodna polimorfna oblika kalcijum karbonata, hemijske formule CaCO3. Drugi mineral sa istom hemijskom formulom je kalcit. [1][2][3]
Pojave u prirodi
Tipski lokalitet aragonita je Molina-de-Aragon (šp. Molina de Aragón, Provincija Gvadalahara, Španija), 25 km od Aragona. Aragonitska pećina, Ohtinska, se nalazi u Slovačkoj. U SAD, aragonit koji je formirao stalaktite i "pećinske cvetove" (engl. anthodite) je poznat iz Karsbad kaverni i drugih pećina. Masivne naslage oolitičnog aragonita nalaze se na dnu mora na Bahamima.[4]
Vidi još
Aragonit na Wikimedijinoj ostavi
- Spisak minerala
Reference
- ↑ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
- ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
- ↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
 | Ovaj članak o mineralogiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti. |
- p
- r
- u
Minerali
samorodni bakar (Cu) • samorodno srebro (Ag) • samorodno zlato (Au) • gvožđe (Fe) • samorodni sumpor (S) • grafit (C) • dijamant (C)
pirit • halkopirit • pentlandit
