Bodovna klasifikacija Giro d'Italije

Druga imenaIstorijaPrva nagrada1966.Broj nagrada59 (do 2024)Prvi pobednik Đani MotaNajviše pobeda

•  Frančesko Mozer (Italija)
•  Đuzepe Saroni (Italija)

  4 puta

Trenutni pobednik Fernando Gavirija (2017)

Klasifikacija po poenima na Điro d’Italiji je jedna od drugostepenih klasifikacija na Điro d’Italiji. Određena je po pozicijama koje vozači ostvare na svakoj pojedinačnoj etapi, nezavisno od vremena koje ostvare. Od 1967. do 1969. pobednik klasifikacije po poenima nosio je crvenu majicu, a od 1970. ona je promenjena u ljubičastu majicu (boje sleza). Ona se koristila do 2010. kada je vraćena crvena majica.^[1] U aprilu 2017. organizatori su odlučili da vrate ljubičastu majicu (malja čiklamino, ital. maglia ciclamino) za Điro 2017, jubilarni stoti.^[2]

Prva klasifikacija po poenima na Điru korišćena je 1958, pod nazivom Trofej A. Karli. Prvi vozač na svakoj etapi dobijao je 15 poena, svaki naredni dobijao je poen manje, do petnaestog vozača, koji je dobijao jedan poen. Nije se dodeljivala majica, a klasifikacija je trajala samo jednu sezonu, 1959. nije je bilo.

Klasifikacija po poenima uvedena je ponovo 1966.^[3] Prve sezone nije se dodeljivala majica, a naredne dve, lider klasifikacije nosio je crvenu majicu. 1970. majica je promenjena u ljubičastu (ital. maglia ciclamino), po Alpskom cvetu Ciklami. Majica je opet promenjena 2010. kada je vraćena crvena majica, dok je 2017. ponovo predstavljena ljubičasta.^[2]

Vozači skupljaju poene na kraju svake etape, kao i na prolaznim ciljevima tokom etapa. Takođe, za prolazne ciljeve postoji i posebna klasifikacija, Interđiro, gdje lider nosi plavu majicu.

Na drugim grand tur trkama, takođe postoji klasifikacija po poenima. Na Tur de Fransu, lider klasifikacije po poenima nosi zelenu majicu, kao i lider klasifikacije po poenima na Vuelta a Espanji.

Od 2009. do 2013. pobednik svake etape dobijao je 25 poena, bez obzira na tip etape (ravna, hronometar, srednje teška brdska i teška brdska etapa). Na svakoj etapi (osim na hronometrima), postoje prolazni ciljevi, na koj i ma poene dobijaju prvih šest vozača. Prvi vozač koji prođe kroz prolazni cilj dobija 8 poena, drugi 6 itd.

2014. sistem je promenjen, tako da sada broj poena koji se dobijaju zavisi od vrste etape, koje su podeljene na nivoe. Prvi novo su ravne etape, na kojima poene dobijaju prvih 20 vozača, prvi dobija 50 poena. Drugi nivo su srednje teške brdske etape, na kojima poene dobijaju prvih 15 vozača, prvi dobija 25 poena. Treći nivo su teške brdske etape i hronometri, na kojima poene dobijaju prvih deset vozača, prvi dobija 15 poena. Za Điro 2017, pravila su promenjena i poeni se ne dodeljuju na hronometru.^[4] Poeni koji se dobijaju na prolaznim ciljevima su takođe određeni nivoima etapa. Na ravnim etapama, prvi vozač koji pređe preko linije prolaznog cilja dobija 20 poena. Prvi vozač preko prolaznog cilja na etapa drugog nivoa dobija 10, a na etapama trećeg nivoa 8 poena.^[5]

U slučaju da dvojica ili više biciklista imaju isti broj poena, pobednik je onaj sa više etapnih pobeda. Ako su i po tome izjednačeni, pobednik je onaj sa više pobeda na prolaznim ciljevima, a ako su izjednačeni i po tome, pobednik klasifikacije je vozač sa boljom pozicijom u generalnom plasmanu.^[6]

Poeni koji se dobijaju na kraju svake etape^[4]

Tip		1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15
	ravne etape	50	35	25	18	14	12	10	8	7	6	5	4	3	2	1
	srednje teške brdske etape	25	18	12	8	6	5	4	3	2	1
	teške brdske etape	15	12	9	7	6	5	4	3	2	1

Poeni koji se dobijaju na prolaznim ciljevima^[4]

Tip		1	2	3	4	5	6	7	8
	ravne etape	20	12	8	6	4	3	2	1
	srednje teške brdske etape	10	6	3	2	1
	teške brdske etape	8	4	1

Spisak pobenika ^[7]

2017. Fernando Gavirija 2016. Đakomo Nicolo 2015. Đakomo Nicolo 2014. Naser Buhani 2013. Mark Kevendiš 2012. Hoakim Rodrigez 2011. Mikele Skarponi 2010. Kadel Evans 2009. Denis Menjšov 2008. Danijele Benati 2007. Danilo di Luka 2006. Paolo Betini 2005. Paolo Betini 2004. Alesandro Petaki 2003. Đilberto Simoni 2002. Mario Čipolini 2001. Masimo Stracer 2000. Dmitri Konjišev 1999. Loran Žalaber 1998. Marijano Pikoli 1997. Mario Čipolini 1996. Fabricio Gvidi 1995. Toni Rominger 1994. Žamolidin Abdužaparov 1993. Adriano Bafi 1992. Mario Čipolini 1991. Klaudio Kjapuči

1990. Đani Bunjo 1989. Đovani Fidanca 1988. Johan van der Velde 1987. Johan van der Velde 1986. Gvido Bontempi 1985. Johan van der Velde 1984. Urz Frojler 1983. Đuzepe Saroni 1982. Frančesko Mozer 1981. Đuzepe Saroni 1980. Đuzepe Saroni 1979. Đuzepe Saroni 1978. Frančesko Mozer 1977. Frančesko Mozer 1976. Frančesko Mozer 1975. Roger de Flamink 1974. Roger de Flamink 1973. Edi Merks 1972. Roger de Flamink 1971. Marino Baso 1970. Franko Bitosi 1969. Franko Bitosi 1968. Edi Merks 1967. Dino Candegu 1966. Đani Mota

Pozicija	Ime	Država	Broj pobeda	Godine
1	Frančesko Mozer	Italija	4	1976, 1977, 1978, 1982
	Đuzepe Saroni	Italija	4	1979, 1980, 1981, 1983
3	Roger de Flamink	Belgija	3	1972, 1974, 1975
	Mario Čipolini	Italija	3	1992, 1997, 2002
	Johan van der Velde	Nizozemska	3	1985, 1987, 1988
6	Edi Merks	Belgija	2	1968, 1973
	Paolo Betini	Italija	2	2005, 2006
	Franko Bitosi	Italija	2	1969, 1970
	Đakomo Nicolo	Italija	2	2015, 2016

Pozicija	Država	Broj pobeda
1	Italija	32
2	Belgija	5
3	Nizozemska	3
4	Francuska	2
=	Švicarska	2
=	Rusija	2
7	Ujedinjeno Kraljevstvo	1
=	Uzbekistan	1
=	Australija	1
=	Španija	1
=	Njemačka	1
=	Kolumbija	1

• Generalni plasman na Điro d’Italiji
• Brdska klasifikacija na Điro d’Italiji
• Klasifikacija za najboljeg mladog vozača na Điro d’Italiji
• Klasifikacija za najagresivnijeg vozača na Điro d’Italiji
• Timska klasifikacija na Điro d’Italiji

• Zvanični sajt