Palestina (država)

Država Palestina
دولة فلسطين
Dawlat Filasṭin
Zastava Grb
Državna himna: "Fida'i"
Položaj Palestine
Glavni gradJerusalim (zvanično)
Ramala / Gaza (faktički)
Službeni jezici arapski
Vlada
 -  Premijer Salam Fajad
(na Zapadnoj Obali)
Ismail Hanija
(u Gazi)
Uspostava 15. novembar 1988.
(proglašena)
29. novembar 2012.
(priznata)
Površina
 -  Ukupno 6,220 km2
Stanovništvo
 -  Popis iz 2014  4.550.368

Palestina (zvanično Država Palestina) je delimično priznata država na Bliskom Istoku. Službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodno-pravni status priznat joj je u novembru 2012. nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim Nacijama (sa 138 glasova za, 9 protiv i 41 suzdržanih).[1][2]

Geografija

Palestina se sastoji iz dve odvojene teritorijalne celine - Pojasa Gaze i Zapadne Obale. Ova dva dela Palestine razdvaja teritorija Izraela. Palestina se graniči sa Izraelom, Egiptom i Jordanom.

Istorija

Naziv Palestina potiče od naroda pod nazivom Filistejci, koji je nastanjivao ovo područje u antičko doba. Filistejci su imali nekoliko nezavisnih gradova-država, od kojih su najznačajniji bili Gaza, Ašdod i Aškelon.

Od 7. veka, Palestina je deo Arapskog kalifata, a u 11. veku je osvajaju krstaši. Nakon pobede muslimana nad krstašima u 12. veku, Palestina ulazi u sastav države Ajubida, a u 16. veku postaje deo Osmanskog carstva.

Nakon Prvog svetskog rata, Palestina postaje Britanska kolonija, da bi 1947. godine bila predložena njena podela na dve nezavisne države - jevrejsku i arapsku. Stvorena je, međutim, samo jevrejska država Izrael, koja je pored teritorija koje bi joj pripale prema planu podele, anektirala i neka područja koja su trebala da pripadnu državi Arapa (Palestinaca). Delovi Palestine koji nisu ušli u sastav Izraela (Zapadna Obala i Pojas Gaze) uključeni su tada u sastav Jordana i Egipta.

Tokom rata iz 1967. godine, Izrael osvaja Zapadnu Obalu i Pojas Gaze da bi na delu ovih teritorija bila formirana autonomna Palestinska Nacionalna Uprava 1994. godine. 2004. godine, Izrael se povlači iz Pojasa Gaze, ali zadržava kontrolu nad Zapadnom Obalom. 2007. godine kontrolu nad Pojasom Gaze preuzima palestinska organizacija Hamas, koja u Pojasu Gaze formira sopstvenu palestinsku vladu suprotstavljenu palestinskoj vladi na Zapadnoj Obali.

29. novembra 2012. godine Generalna skupština UN-a donosi odluku da prizna Palestinu kao suverenu državu.

Guvernorati

Guvernorati Palestine.
Teritorije na koje polaže pravo država Palestina (zeleno i žuto) i teritorije koje trenutno kontrolišu Palestinci (zeleno). Pod kontrolom Palestinaca nalazi se ceo Pojas Gaze i većina palestinskih naselja na Zapadnoj Obali. Međutim, područja Zapadne Obale izvan palestinskih naselja su pod direktnom kontrolom Izraela, koji eksploatiše gotovo sve lokalne resurse.

Teritorija Palestine je podeljena na 16 guvernorata, od kojih se 11 nalazi na Zapadnoj Obali, a 5 u Pojasu Gaze.

Guvernorati na Zapadnoj Obali:

  • Dženin
  • Tubas
  • Nablus
  • Tulkarm
  • Salfit
  • Kalkilija
  • Ramala i el-Bira
  • Jerihon
  • Jerusalim
  • Vitlejem
  • Hebron

Guvernorati u Pojasu Gaze:

  • Deir el-Balah
  • Han Junis
  • Rafa
  • Severna Gaza
  • Gaza

Za razliku od guvernorata u Pojasu Gaze, koje potpuno kontrolišu Palestinci, guvernorati na Zapadnoj Obali su delimično pod kontrolom Palestinaca, a delimično pod direktnom kontrolom Izraela.

Gradovi

Najveći gradovi u Pojasu Gaze su:

  • Gaza (400.000)
  • Han Junis (200.000)
  • Džabalija (103.000)
  • Rafa (96.000)
  • Bait-Lahija (40.000)

Najveći gradovi na Zapadnoj Obali su:

  • Istočni Jerusalim (385.000)
  • Hebron (229.000)
  • Nablus (130.000)
  • Ramala (57.000)
  • Tulkarm (54.000)
  • Kalkilija (40.000)
  • Vitlejem (28.000)
  • Dženin (20.000)
  • Jerihon (20.000)

Najveći grad Palestine je Gaza, dok je zvanični glavni grad države Istočni Jerusalim. S obzirom da je Istočni Jerusalim anektirao Izrael i zvanično ga spojio sa Zapadnim Jerusalimom, sedišta dve palestinske vlade se nalaze u Ramali i Gazi. Svi veći gradovi Palestine, izuzev Istočnog Jerusalima, su pod kontrolom Palestinaca.

Politika

Iako je od strane UN-a priznata za suverenu državu, Palestina samo delimično kontroliše svoju teritoriju, a postoje i dve suprotstavljene palestinske vlade. Pojasom Gaze, koji u potpunosti kontrolišu Palestinci, upravlja palestinska vlada organizacije Hamas, dok Zapadnom Obalom, koja je i dalje pod okupacijom Izraela, upravlja palestinska vlada organizacije Fatah.

Izvori

  1. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2014-06-05. Pristupljeno 2012-12-03. 
  2. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-13. Pristupljeno 2012-12-03. 
  • p
  • r
  • u
Samostalne države
Nepriznate ili
djelomično priznate državeOstali teritoriji
1 Djelomično u Europi. • 2 Smatra se i dijelom Oceanije. • 3 Posebna upravna regija NR Kine.
  • p
  • r
  • u
Sadašnje
Evropa
Pridnjestrovlje (od 1990) • Republika Kosovo (od 2008) • Novorusija (od 2014)
Azija
Republika Kina – Tajvan (od 1945) • Severni Kipar (od 1975) • Palestina (od 1988) • Va (od 1989) • Južna Osetija (od 1991) • Abhazija (od 1992) • Gaza (od 2005) • Zapadni Kurdistan (od 2013) • Islamska Država (od 2014)
Afrika
Saharska Arapska Demokratska Republika (od 1976) • Somalilend (od 1991) • Puntlend (od 1998) • Džubalend (od 1998) • Galmudug (od 2006) • Himan i Heb (od 2008) • Hatumo (od 2012)
Bivše 2
Evropa
Gagauzija (1990—1994) • Republika Srpska Krajina (1991—1995) • Ičkerija (1991—1999) • Republika Srpska (1992—1995) • Krim (1992—1995) • Herceg-Bosna (1992—1994) • Zapadna Bosna (1993—1995)
Azija
Suvadive (1959—1963) • Kačin (1962—1994) • Tamil Ilam (1983—2009) • Adžarija (1991—2004) • Nahčivan (1991—1993) • Irački Kurdistan (1991—2003) • Republika Arcah (1991–2023) • Tališ-Mugan (1993)
Afrika
Katanga (1960—1964) • Rvenzururu (1963—1982) • Bijafra (1967—1970) • Transkei (1976—1994) • Boputatsvana (1977—1994) • Venda (1979—1994) • Ciskej (1981—1994) • Anžuan (1997—2002) • Moheli (1997—1998) • Jugozapadna Somalija (2002—2006) • Mahir (2007—2009) • Azavad (2012)
Okeanija
Tana (1974) • Bugenvil (1975—1997) • Tafea (1980) • Vemerana (1980) • Rotuma (1987—1988)
Napomene:
1 Uključujući države i teritorije koje su proglasile svoju nezavisnost i kao takve su ili delimično priznate ili potpuno nepriznate, kao i teritorije koje nisu zvanično proglasile svoju nezavisnost, ali funkcionišu ili su funkcionisale kao takve u određenom vremenskom periodu.
2 U spisak bivših faktički nezavisnih država i teritorija uračunate su one faktički nezavisne države i teritorije koje su kao takve postojale od druge polovine 20. veka do danas.