Интерлеукин 8
| Интерлеукин 8 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 ПДБ приказ базиран на 1IL8. | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1icw, 1ikl, 1ikm, 1il8, 1ilp, 1ilq, 1qe6, 2il8, 3il8 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | IL8; 3-10C; AMCF-I; CXCL8; GCP-1; GCP1; K60; LECT; LUCT; LYNAP; MDNCF; MONAP; NAF; NAP-1; NAP1; SCYB8; TSG-1; b-ENAP | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 146930 HomoloGene: 47937 GeneCards: IL8 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 3576 | n/a | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000169429 | n/a | |||||||||
| UниПрот | P10145 | n/a | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_000584 | n/a | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_000575 | n/a | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) | Chr 4: 74.83 - 74.83 Mb | n/a | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | n/a | |||||||||
Интерлеукин 8 (ИЛ-8) је цитокин кога производе макрофаге и ћелије других типова као што су епителијалне ћелије. Њега исто тако синтетизују ендотелијалне ћелије, које складиште ИЛ-8 у њиховим складишним мехурима, Weibel-Palade тела.[1][2] Код људи, интерлеукин 8 је протеин кодиран ИЛ8 геном.[3] Он се излучује кроз ланац биохемијских реакција. ИЛ-8 је важан посредник имуних реакција у одговору урођеног имунског система.[4][5]
Постоји више рецептора на површини мембрана који могу да вежу ИЛ-8. Најчешће студирани типови су Г протеин спрегнути серпентин рецептори CXCR1 и CXCR2. Изражавање и ИЛ-8 афинитет је различит за ова два рецептора (CXCR1 > CXCR2). Толл-попут рецептори су рецептори урођеног имунског система. Ти рецептори препознају антиген обрасце (попут ЛПС код грам негативних бактерија).
Функција
Протеин кодиран овим геном је члан CXC хемокин фамилије. Овај хемокин је један од главних посредника инфламаторног процеса. Овај хемокин се излучује из неколико ћелијских типова. Он функционише као хемоатрактант, и оне такође потентан ангиогенетски фактор. ИЛ-8 има облика: мономер и хомодимер. За оба облика је нађено да су потентни CXCR1 и CXCR2 побуђивачи. Доказано је да је хомодимер потентнији, међутим, Leu25 метилација може да блокира активност димера. За ИЛ-8 се верује да игра улогу у патогенези бронхиолитиса, распрострањеног обољења респираторног тракта узрокованог виралном инфекцијом. Овај ген и других десет чланова CXC хемокин генске фамилије формирају хемокински генски кластер на хромозому 4.[3][6]
ИЛ-8 примарна функција је индукција хемотаксе у његовим циљним ћелијама (нпр. неутрофилним гранулоцитима). Он учествује у неутрофилској серији ћелијско-физиолошких одговора неопходних за миграцију и у њиховој циљној функцији, фагоцитози. Он такође има удела у повећању интрацелуларног Ca2+, ексоцитози (нпр. ослобађању хистамина), респираторном ширењу. ИЛ-8 може бити излучен из било које ћелија са Толл-попут рецепторима у оквиру урођеног имуног одговора. Примарна функција ИЛ-8 цитокина је да регрутује неутрофиле да фагоцитозирају антиген који је побудио антигенски образац толл-попут рецептора.
Циљне ћелија
Док су неутрофилни гранулоцити примарна мета за ИЛ-8, постоји релативно широк круг ћелија (ендотелне ћелије, макрофаге, маст ћелије, кератиноцити) које реагују на овај хемокин. ИЛ-8 хемоатрактантска активност у сличним концентрацијама као код кичмењака је показана и код Tetrahymena pyriformis, што указује на филогенетички високо конзервирану структуру и функцију овој хемокина.[7]
Клинички значај
Интерлеукин-8 је често асоциран са инфламацијом. На пример, било је објављено да проинфламаторни медијатор гингивитиса[8] и псоријазе.[9]. Чињеница да је интерлеукин 8 секреција повећана sa оксидант стресом, и обрнуто, интерлеукин 8 узрокујући регрутовање инфламаторних ћелија индуцира даље повећање оксидантског стреса, чини овај цитокин кључним параметром у локализованој инфламацији.[10]
Ако трудница има висок ниво интерлеукина 8, она има повишен ризик индуцирања схизофреније у потомству.[11] За високе нивое интерлеукина 8 је показано да умањују шансе за успех третмана са антипсихотичким медикацијама за схизофренију.[12]
Номенклатура
ИЛ-8 је преименован у CXCL8 од стране Субкомитета за Хемокин Номенклатуру које је део Интернационалне Уније Имунолошких Удружења,[13] мада његово одобрени HUGO симбол гена остаје ИЛ8.
Види још
- Интерлеукин 8 рецептор, алфа
- Интерлеукин 8 рецептор, бета
Референце
- ^ Wolff B, Burns AR, Middleton J, Rot A (1998). „Endothelial cell "memory" of inflammatory stimulation: human venular endothelial cells store interleukin 8 in Weibel-Palade bodies”. J. Exp. Med. 188 (9): 1757—62. PMC 2212526
. PMID 9802987. doi:10.1084/jem.188.9.1757. - ^ Utgaard JO, Jahnsen FL, Bakka A, Brandtzaeg P, Haraldsen G (1998). „Rapid secretion of prestored interleukin 8 from Weibel-Palade bodies of microvascular endothelial cells”. J. Exp. Med. 188 (9): 1751—6. PMC 2212514 . PMID 9802986. doi:10.1084/jem.188.9.1751.
- ^ а б Modi WS, Dean M, Seuanez HN, Mukaida N, Matsushima K, O'Brien SJ (1990). „Monocyte-derived neutrophil chemotactic factor (MDNCF/IL-8) resides in a gene cluster along with several other members of the platelet factor 4 gene superfamily”. Hum. Genet. 84 (2): 185—7. PMID 1967588. doi:10.1007/BF00208938.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
- ^ „Entrez Gene: IL8 interleukin 8”.
- ^ Köhidai L, Csaba G (1998). „Chemotaxis and chemotactic selection induced with cytokines (IL-8, RANTES and TNF-alpha) in the unicellular Tetrahymena pyriformis”. Cytokine. 10 (7): 481—6. PMID 9702410. doi:10.1006/cyto.1997.0328.
- ^ Haake, SK, Huang, GTJ: Molecular Biology of the host-Microbe Interaction in Periodontal Diseases (Selected Topics). In Newman, Takei, Carranza, editors: Clinical Periodontology, 9th Edition. Philadelphia: W.B.Saunders Co. 2002. page 162.
- ^ „Psoriasis”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2010.
- ^ Vlahopoulos S, Boldogh I, Casola A, Brasier AR (1999). „Nuclear factor-kappaB-dependent induction of interleukin-8 gene expression by tumor necrosis factor alpha: evidence for an antioxidant sensitive activating pathway distinct from nuclear translocation”. Blood. 94 (6): 1878—89. PMID 10477716.
- ^ Brown AS, Hooton J, Schaefer CA, Zhang H, Petkova E, Babulas V, Perrin M, Gorman JM, Susser ES (2004). „Elevated maternal interleukin-8 levels and risk of schizophrenia in adult offspring”. Am J Psychiatry. 161 (5): 889—95. PMID 15121655. doi:10.1176/appi.ajp.161.5.889.
- ^ Zhang XY, Zhou DF, Cao LY, Zhang PY, Wu GY, Shen YC (2004). „Changes in serum interleukin-2, -6, and -8 levels before and during treatment with risperidone and haloperidol: relationship to outcome in schizophrenia”. J Clin Psychiatry. 65 (7): 940—7. PMID 15291683.
- ^ Bacon K, Baggiolini M, Broxmeyer H, Horuk R, Lindley I, Mantovani A, Maysushima K, Murphy P, Nomiyama H, Oppenheim J, Rot A, Schall T, Tsang M, Thorpe R, Van Damme J, Wadhwa M, Yoshie O, Zlotnik A, Zoon K (2002). „Chemokine/chemokine receptor nomenclature”. J. Interferon Cytokine Res. 22 (10): 1067—8. PMID 12433287. doi:10.1089/107999002760624305.
Литература
- Baggiolini M, Clark-Lewis I (1992). „Interleukin-8, a chemotactic and inflammatory cytokine”. FEBS Lett. 307 (1): 97—101. PMID 1639201. doi:10.1016/0014-5793(92)80909-Z.
- SM, Wahl; Greenwell-Wild T; Hale-Donze H (2000). „Permissive factors for HIV-1 infection of macrophages”. J. Leukoc. Biol. 68 (3): 303—10. PMID 10985244.
- S, Starckx; Van den Steen PE; Wuyts A (2003). „Neutrophil gelatinase B and chemokines in leukocytosis and stem cell mobilization”. Leuk. Lymphoma. 43 (2): 233—41. PMID 11999552. doi:10.1080/10428190290005982.
- MG, Smirnova; Kiselev SL; Gnuchev NV (2003). „Role of the pro-inflammatory cytokines tumor necrosis factor-alpha, interleukin-1 beta, interleukin-6 and interleukin-8 in the pathogenesis of the otitis media with effusion”. Eur. Cytokine Netw. 13 (2): 161—72. PMID 12101072.
- Struyf S, Proost P, Van Damme J (2004). „Regulation of the immune response by the interaction of chemokines and proteases”. Adv. Immunol. 81: 1—44. PMID 14711052. doi:10.1016/S0065-2776(03)81001-5.
- M, Chakravorty; Ghosh A; Choudhury A (2004). „Ethnic differences in allele distribution for the IL8 and IL1B genes in populations from eastern India”. Hum. Biol. 76 (1): 153—9. PMID 15222686. doi:10.1353/hub.2004.0016.
- Yuan A, Chen JJ, Yao PL, Yang PC (2006). „The role of interleukin-8 in cancer cells and microenvironment interaction”. Front. Biosci. 10: 853—65. PMID 15569594. doi:10.2741/1579.
- KF, Copeland (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID 16375755. doi:10.2174/138955705774933383.
Спољашње везе
- Interleukin-8 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Интерлеукин 8 на Викимедијиној остави.
- п
- р
- у
PДБ Галерија
-
-
1ikl: НМР студија мономерног људског интерлеукина 8 (минимизована средња структура) -
1ikm: НМР студија мономерног људског интерлеукина 8 (30 структура) -
1il8: Три димензионална структура интерлеукина 8 у раствору -
1ilp: CXCR-1 Н-терминални пептид везан за интерлеукин 8 -
1ilq: CXCR-1 Н-терминални пептид везан за интерлеукин 8 (минимизована средина) -
1qe6: Интерлеукин 8 са додатим дисулфидом између остатака 5 и 33 (L5C/H33C) -
2il8: Три димензионална структура интерлеукина 8 у раствору -
