Еумен II

Еумен II
Биста Еумена II
Лични подаци
Пуно имеЕумен II
Датум рођења220. п. н. е.
Датум смрти159. п. н. е.
Породица
СупружникСтратоника
РодитељиАтал I
ДинастијаАталиди
Период197–159. п. н. е.
ПретходникАтал I
НаследникАтал II Филаделф

Еумен II (грч. Εὐμένης Βʹ), презимена Сотер што значи „Спасилац“, је био владар Пергама, син Атала I и краљице Аполоне и члан династије Аталид. Владао је од 197-159. п. н. е.

Биографија

Био је најстарији  од четворо синова Атала I и краљице Аполоне, верује се да је рођен пре 220. п. н. е. Ишао је корацима његовог оца, када је ступио на престо,  сарађивао је са Римљанима  и супротставио се  македонској а после и селеукидској експанзији према Егеју, што је довело до пораза Антиоха „Великог“ у бици за Магнезију 190. п. н. е.[1] Одбио је да се ожени ћерком Антиоха III, када је сазнао да ће се Селеукидско царство сукобити са Римом.[2] Потом се оженио Стратоником од Пергама, ћерком Аријарата IV (Краљ Кападокије). Заједно су имали сина Атала III.

Експанзија краљевства

Еумен је пратећи кораке свог оца, помагао Римљанима кад год је могао, прво у римско-селеукидском рату, слао је свог брата Атала II[3] као преговарача и дипломату. Успешно је пружио подршку Римљанима у бици за Магнезију, где је Антиох III поражен. Потом је помогао Римљанима у рату против Набиса, и на крају у трећем македонском рату, где је помогао Римљанима да поразе македонску и тракијску војску у бици за Калинику против Персеја од Македоније. Потом је био у рату са краљем Битиније, Прусијем I, године 183. п. н. е., иако је био поражен, добио је римску подршку и битка се завршила његовом победом.[4]

После апамеанског мира, године 188. п. н. е., је придобио територије Фригије, Лидије, Писидије, Памфилије и делове Ликије од Римљана.[5] Поделом Мале Азије између њихових савезника, Родоса и Пергама, Римљани су се постарали да ниједна држава не постане превише моћна у тој регији. Римљани су такође успели да остани умешани у афере хеленске политике у тој регији.[6]

Пропаст дипломатских односа са Римом

Римљани су сумњали да прави завере са Персејем од Македоније. Године 167. п. н. е., Римљани су покушали да изведу пуч и да на престо ставе Еуменовог брата Атала II. Када је Еуменово здравље почело да слаби, његов брат Атал II је ступио на власт као регент, године 160. п. н. е.[7][8] Пошто је Еуменов син Атал III био сувише млад да влада, његов брат је ступио на престо и оженио се његовом женом Стратоником, године 158. п. н. е.[7]

Заоставштина

Једна од Еуменових великих достигнућа јесте проширење Пергамске библиотеке и изградња стое у атинском акропољу.

Референце

  1. ^ Livius. Eumenes II Soter. „Battle of Magnesia: Antiochus defeated by the Romans and Pergamenes 
  2. ^ Appain. The Syrian Wars. „But the latter, seeing that Antiochus was about to engage in war with the Romans and that he wanted to form a marriage connection with him on this account, refused her. 
  3. ^ Livius. Eumenes II Soter. „Attalus II Philadelphus visits Rome and warns against Antiochus III.. 
  4. ^ Livius. Eumenes II Soter. „183: War against king Prusias I of Bithynia; although Eumenes is defeated, Roman support gives him in the end victory. 
  5. ^ Livius. Eumenes II Soter. „Peace of Apamea: Rome awards Pergamon large parts of Asia Minor, including Ephesus, Telmessus, and Tralles. 
  6. ^ Gera, Dov (1998). Judaea and Mediterranean Politics: 219 to 161 B.C.E. (на језику: енглески). BRILL. ISBN 9789004094413. 
  7. ^ а б Strabo, 13.4.2
  8. ^ Hansen, pp. 44–45; Hurwit, p. 271.

Литература

  • Hansen, Esther V.. The Attalids of Pergamon. Ithaca, New York: Cornell University Press; London: Cornell University Press Ltd. 1971. ISBN 978-0-8014-0615-7..
  • Kosmetatou, Elizabeth (18. 8. 2003). „The Attalids of Pergamon”. Ур.: Erskine, Andrew. A Companion to the Hellenistic World. Wiley. стр. 159—174. ISBN 978-0-631-22537-9. 
  • Polybius, Histories, Evelyn S. Shuckburgh (translator); London, New York. Macmillan (1889); Reprint Bloomington (1962). Online version at the Perseus Digital Library
Еумен II на Викимедијиној остави.
  • п
  • р
  • у
АргијадиАнтигонидиПтолемејидиСелеукидиЛизимасиАнтипатридиАталидиГрчко-бактријски краљеви
  • Диодот I Сотер
  • Диодот II
  • Еутидем I
  • Деметрије I од Бактрије
  • Еутидем II
  • Антимах I
  • Панталеон
  • Агатокле од Бактрије
  • Деметрије II од Индије
  • Еукратид I
  • Платон од Бактрије
  • Еукратид II
  • Хелиокле I
Индо-грчки краљеви
  • Деметрије I од Бактрије
  • Антимах I
  • Панталеон
  • Агатокле од Бактрије
  • Аполодот I
  • Деметрије II од Индије
  • Антимах II
  • Менандер I
  • Зоилос I
  • Агатоклеја
  • Краљ Лисија
  • Стратон I
  • Антиалкида
  • Хелиокле II
  • Поликсен
  • Деметрије III Аникет
  • Филоксен
  • Диомед Сотер
  • Аминта Никатор
  • Епандер
  • Теофил (краљ)
  • Пеуколај
  • Трасон
  • Никија (краљ)
  • Менандер II
  • Артемидор
  • Хермеј
  • Архебије
  • Телефос
  • Аполодот II
  • Хипострат
  • Дионисије (краљ)
  • Зоилос II
  • Аполофан
  • Стратон II
Краљеви Битиније
Понтски краљеви
Краљеви Комагене
  • Птолемеј од Комагене
  • Сам II од Комагене
  • Митридат I Калиник
  • Антиох I
  • Митридат II од Комагене
  • Антиох II
  • Митридат III од Комагене
  • Антиох III
  • Антиох IV
Краљеви Кападокије
Краљеви Босфора
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
    • 2
    • 3
    • 4
  • WorldCat
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Пољска
Уметничке
  • ULAN
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • IdRef