Нова кинематографија (1960-1972)

Део серије о
Кинематографији
Инструменти за стварање филма Стробоскоп Фенакистоскоп Зоотроп Кинетоскоп Фантоскоп Кинематограф Кинемаколор Техниколор Кодахром Истманколор
Први филмови Коњ у покрету Сцена у башти Раундхеј Monkeyshines Јадни Пјеро Кригла пива Клаун и његови пси Сцена ковача Диксонов експериментални звучни филм Плес Анабел Серпентин Инцидент у кући Кловели Вила купуса
Историјски покрети у кинематографији Француски импресионистички филм Немачки експресионистички филм Совјетска монтажа Документарни филмски покрет Поетички реализам Италијански неореализам Пољска школа Слободна кинематографија Директна кинематографија Британски нови талас Румунски нови талас Француски нови талас Нова кинематографија Чешки нови талас Нови Холивуд Л. А. побуна Нова немачка кинематографија Јапански нови талас Аустралијски нови талас Cinéma du Look Нова квир кинематографија Догма 95 Мамблкор
Југословенска кинематографија Југословенски црни талас Партизански филм Прашка школа Филмски фестивал у Пули ФЕСТ Филмски фестивал у Сарајеву Филмски фестивал у Приштини Валтер фест Филмски фестивал у Херцег Новом
Филмски фестивали и организације Академија филмских уметности и наука Филмски фестивал у Венецији Филмски фестивал Санденс Кански филмски фестивал Берлински филмски фестивал Филмски фестивал у Торонту Трајбека филмски фестивал
Портал Film
п р у

Нова кинематографија (порт. [siˈne.mɐ ˈno.vu] или Cinema Novo/Синема Ново), је жанр и покрет филма познат по свом нагласку на друштвеној једнакости и интелектуализму који је постао истакнут у Бразилу током 1960-их и 1970-их.^[1]

Покрет је настао као одговор на класне и расне немире у Бразилу и Сједињеним Државама. Под утицајем италијанског неореализма и француског новог таласа, филмови произведени под идеологијом Синема Ново супротставили су се традиционалној бразилској кинематографији, која се првенствено састојала од мјузикла, комедија и епова у холивудском стилу.^[2]

Глаубер Роша се сматра најутицајнијим филмским ствараоцем из овог покрета.^[3][4] Данас се покрет често дели на три узастопне фазе које се разликују по тону, стилу и садржају.

Утицаји

Бразилски филмски ствараоци обликовали су Синема Ново према жанровима познатим по субверзивности: италијански неореализам и француски нови талас. Џонсон и Стем даље тврде да Синема Ново има нешто заједничко „са совјетским филмом двадесетих година“, који је, попут италијанског неореализма и француског новог таласа, имао „склоност ка теоретисању сопствене кинематографске праксе.“^[5] Италијански неореалистички филм се често снимао са непрофесионалним глумцима и приказаним грађанима радничке класе током тешких економских времена након Другог светског рата. Француски нови талас је у великој мери црпио из италијанског неореализма, пошто су редитељи Новог таласа одбацили класичну кинематографију и прихватили иконоклазам.

Неки заговорници Синема Ново су били „презирни према политици [француског] новог таласа“, сматрајући његову тенденцију да стилски копира Холивуд као елитистички.^[2] Али филмске ствараоце Синема Ново је у великој мери привукла употреба ауторске теорије од стране француског новог таласа, која је омогућила редитељима да праве нискобуџетне филмове и развију личне базе обожавалаца.

Утицајни филмови

Прва фаза

• Aruanda (1960)
• Arraial do Cabo (1960)
• Cinco Vezes Favela (1962)
• Barravento (1962)
• The Unscrupulous Ones (1962)
• Ganga Zumba (1963)
• Barren Lives (1963)
• Black God, White Devil (1964)
• The Guns (1964)

Друга фаза

• A Facelida (1965)
• The Challenge (1966)
• Entranced Earth (1967)
• The Brave Warrior (1968)
• Hunger for Love (1968)
• The Red Light Bandit (1968)

Трећа фаза

• Macunaíma (1969)
• Antonio das Mortes (1969)
• Of Gods and the Undead (1970)
• The Heirs (1970)
• How Tasty Was My Little Frenchman (1971)
• Pindorama (1971)
• São Bernardo (1972)
• Iracema: Uma Transa Amazônica (1974)

Референце

1. ^ Dixon & Foster, 293.
2. ^ ^{а б} Johnson & Stam, 33.
3. ^ Gazetas, стр. 308 harvnb грешка: no target: CITEREFGazetas (help)
4. ^ Johnson & Stam, 42.
5. ^ Johnson & Stam, 55.