3. септембар

3. септембар (3.9.) је 246. дан у години по грегоријанском календару (247. у преступној години). До краја године има још 119 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

1189 — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске.
1759 — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита.
1783 — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност.
1791 — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија.
1806 — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду.
1826 — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије.
1861 — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније.
1884 — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште.
1902 — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу.
1931 — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929.
1939 — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој.
1939 — На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.
1939 — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа.
1943 — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату.
1944 — Холокауст: Ана Франк и њена породица налазе се у последњем транспортном возу на путу од транзитног логора Вестерборк према концентрационом логору у Аушвицу, у који су дошли три дана касније.
1971 — Катар je постао независна држава..
1976 — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.
1985 — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.
1994 — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој.
1999 — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Бившом Југословенском Републиком Македонијом.
2001 — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.
2004 — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану).
2009 — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

Рођења

1856 — Луис Саливан, ирско-амерички архитекта. (прем. 1924)
1859 — Жан Жорес, француски социјалистички политичар. (прем. 1914)
1869 — Фриц Прегл, словеначко-аустријски хемичар и лекар, добитник Нобелове награде за хемију (1923). (прем. 1930)
1875 — Фердинанд Порше, аустријско-немачки конструктор аутомобила. (прем. 1951)
1905 — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1936). (прем. 1991)
1921 — Жика Митровић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2005)
1926 — Ирена Папас, грчка глумица и певачица. (прем. 2022)
1934 — Фреди Кинг, амерички блуз гитариста и певач. (прем. 1976)
1937 — Драган Бабић, југословенски и српски новинар. (прем. 2013)
1940 — Полин Колинс, енглеска глумица.
1942 — Ал Џардин, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и повремени певач групе The Beach Boys.
1947 — Жерар Улије, француски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
1954 — Ненад Прокић, српски драматург и политичар.
1962 — Горан Станковић, српски кардиолог, академик и редовни члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности.^[1]
1963 — Горан Собин, хрватски кошаркаш. (прем. 2021)
1964 — Амбер Лин, америчка порнографска глумица, модел и плесачица.
1965 — Чарли Шин, амерички глумац.
1970 — Гарет Саутгејт, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
1971 — Паоло Монтеро, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер.
1973 — Дејмон Стодемајер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1975 — Редфу, амерички музичар, плесач, музички продуцент и ди-џеј, најпознатији као члан групе LMFAO.
1976 — Ребека Џонсон, америчка глумица и музичарка.
1977 — Улоф Мелберг, шведски фудбалер и фудбалски тренер.
1979 — Жулио Сезар, бразилски фудбалски голман.
1985 — Милош Борисов, црногорски кошаркаш.
1988 — Џером Боатенг, немачки фудбалер.
1988 — Карла Суарез Наваро, шпанска тенисерка.
1992 — Марко Петковић, српски фудбалер.
1993 — Доминик Тим, аустријски тенисер.
1995 — Огњен Ђуричин, српски фудбалер.
1995 — Никлас Силе, немачки фудбалер.

Смрти

496 — Гунтамунд, краљ Вандала и Алана (рођ. отприлике 450).
1658 — Оливер Кромвел, енглески државник и војсковођа. (рођ. 1599)
1821 — Марашли Али-паша румелијски беглербег и београдски везир.
1877 — Луј Адолф Тјер, француски државник и историчар, први председник Треће републике. (рођ. 1797)
1883 — Иван Тургењев, руски писац. (рођ. 1818)
1948 — Едвард Бенеш, председник Чехословачке. (рођ. 1894)
1969 — Хо Ши Мин, председник Демократске Републике Вијетнам. (рођ. 1890)
1981 — Зорица Шумадинац, позоришна, филмска и ТВ глумица. (рођ. 1946)
1985 — Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. (рођ. 1962)
1991 — Френк Капра, амерички филмски режисер италијанског порекла. (рођ. 1897)
2002 — Ирена Колесар, позоришна, филмска и ТВ глумица (рођ. 1925)
2018 — Ђорђе Николић, југословенски и српски сниматељ (рођ. 1932)