Firn

Uzorkovanje površine glečera. Između površinskog snega i plavog ledenjačkog leda postoji firn progresivno uvećavajuće gustine.
Polja firna povrh Seuleka, Visoki Tauern

Firn (od švajcarske nemačke reči firn sa značenjem „lanski”, srodno sa pre) posebno je zbijen oblik snega. Ovaj tip snega je preostao od prošlih sezona i bio je rekristalizovan[1][2] u supstancu gušću od neve. To je led koji je u srednjoj fazi između snega i ledenjačkog leda. Firn ima izgled vlažnog šećera, ali ima tvrdoću koja ga čini izuzetno otpornim na lopatanje. Njegova gustina se uglavnom kreće od 0,4 g/cm3 do 0,83 g/cm3,[3] i često se može naći ispod snega koji se akumulira na vrhu glečera.

Pahuljice se sabijaju pod težinom nadkrivajućeg snežnog pokrivača. Pojedinačni kristali u blizini tačke topljenja su polutečni i klizavi, što im omogućava da klize duž drugih kristalnih ravni i da ispunjavaju prostore između njih, povećavajući gustinu leda. Tamo gde se kristali dodiruju, oni se vezuju, istiskujući vazduh između sebe na površinu ili u mehuriće.

U letnjim mesecima metamorfoza kristala može se odvijati brže zbog prodiranja vode između kristala. Do kraja leta, rezultat je firn. Minimalna nadmorska visina na kojoj se firn akumulira na glečeru naziva se granica firna, linija firna ili snežna linija.

Spisak firnova

Druge upotrebe

U kolokvijalnom i tehničkom jeziku, 'firn' se koristi za opisivanje određenih oblika starog snega:[14]

  • Stara snežna polja ili neve (Firnfelder), čak i ako sneg još nije star godinu dana
  • noviji snežni slojevi glečera ('firnirani' lednik)
  • najviši, mekani sloj snega koji se smrzao preko noći i, kao rezultat prolećnog sunca i visokih temperatura vazduha, formira se na području starog snega (padine bivaju firnirane; u Švajcarskoj se naziva Sulz, dok se ovaj izraz u Nemačkoj odnosi na sneg do određene dubine na kojoj skijanje nizbrdo više nije prijatno)

Vidi još

Reference

  1. ^ Шаблон:Cite q
  2. ^ Kumar Verma, Ashok (2014). „Recrystallization of Ice”. Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Encyclopedia of Earth Sciences Series. стр. 932. ISBN 978-90-481-2641-5. doi:10.1007/978-90-481-2642-2_439. 
  3. ^ Cuffey, Kurt M.; Paterson, W. S. B. (3. 5. 2010). The Physics of Glaciers (Fourth изд.). Elsevier. ISBN 978-0123694614. LCCN 2009050362. 
  4. ^ „DanielBruun Firn”. Mapcarta. Приступљено 31. 5. 2019. 
  5. ^ „Dreyer Firn”. Mapcarta. Приступљено 31. 5. 2019. 
  6. ^ а б Kincaid, Joni L.; Andrew G Klein (2004). „Retreat of the Irian Jaya Glaciers from 2000 to 2002” (PDF). 61st Eastern Snow Conference. стр. 147—157. Архивирано из оригинала (pdf) 17. 05. 2017. г. Приступљено 2011-11-03. 
  7. ^ Kathryn Hansen, Glaciers in the Tropics, but Not for Long, at NASA Earth Observatory, February 13, 2018
  8. ^ McDowell, Robin (1. 7. 2010). „Indonesia's Last Glacier Will Melt 'Within Years'”. Jakarta Globe. Приступљено 2011-11-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „Papua Glacier's Secrets Dripping Away: Scientists”. Jakarta Globe. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-11-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Sven Hedin Firn, Army Map Service, United States Army Corps of Engineers, Greenland 1:250,000
  11. ^ McDowell, Robin (1. 7. 2010). „Indonesia's Last Glacier Will Melt 'Within Years'”. Jakarta Globe. Приступљено 2011-10-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ „Papua Glacier's Secrets Dripping Away: Scientists”. Jakarta Globe. 2. 7. 2010. Приступљено 2011-10-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ Kathryn Hansen, Glaciers in the Tropics, but Not for Long, at NASA Earth Observatory, February 13, 2018
  14. ^ Hobbs, Peter V. (2010). Ice Physics. Oxford: Oxford University Press. стр. 856. ISBN 978-0199587711. 

Literatura

  • „Firn”. Encyclopædia Britannica. 
  • „Fundamentals of Physical Geography”. physicalgeography.net. 
  • Machguth, Horst; MacFerrin, Mike; van As, Dirk; Box, Jason E.; Charalampidis, Charalampos; Colgan, William; Fausto, Robert S.; Meijer, Harro A. J.; Mosley-Thompson, Ellen; van de Wal, Roderik S. W. (април 2016). „Greenland meltwater storage in firn limited by near-surface ice formation” (PDF). Nature Climate Change. 6 (4): 390—393. Bibcode:2016NatCC...6..390M. S2CID 33914856. doi:10.1038/nclimate2899. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Hambrey, Michael; Alean, Jürg (2004). GlaciersНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82808-6. OCLC 54371738. 
  • Benn, Douglas I.; Evans, David J.A. (1999). Glaciers and Glaciation. Arnold. ISBN 978-0-470-23651-2. OCLC 38329570. 
  • Bennett, M.R.; Glasser, N.F. (1996). Glacial Geology: Ice Sheets and Landforms. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-96344-8. OCLC 33359888. 
  • Hambrey, Michael (1994). Glacial Environments. University of British Columbia Press, UCL Press. ISBN 978-0-7748-0510-0. OCLC 30512475. 
  • Knight, Peter G (1999). GlaciersНеопходна слободна регистрација. Cheltenham: Nelson Thornes. ISBN 978-0-7487-4000-0. OCLC 42656957. 
  • Walley, Robert (1992). Introduction to Physical Geography. Wm. C. Brown Publishers. 
  • W.S.B. Paterson (1994). Physics of Glaciers (3rd изд.). Pergamon Press. ISBN 978-0-08-013972-2. OCLC 26188. 
  • Moon, Twila (2017). „Saying goodbye to glaciers”. Science. 356 (6338): 580—581. PMID 28495713. S2CID 23140749. doi:10.1126/science.aam9625. 
  • Post, Austin; LaChapelle, Edward R (2000). Glacier ice. Seattle: University of Washington Press. ISBN 978-0-295-97910-6. 
  • Staff (9. 6. 2020). „Millions at risk as melting Pakistan glaciers raise flood fears”. www.aljazeera.com. Приступљено 9. 6. 2020. 
  • Craig, Tim (12. 8. 2016). „Pakistan has more glaciers than almost anywhere on Earth. But they are at risk.”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 4. 9. 2020. „With 7,253 known glaciers, including 543 in the Chitral Valley, there is more glacial ice in Pakistan than anywhere on Earth outside the polar regions, according to various studies.” 
  • Brown, Molly Elizabeth; Ouyang, Hua; Habib, Shahid; Shrestha, Basanta; Shrestha, Mandira; Panday, Prajjwal; Tzortziou, Maria; Policelli, Frederick; Artan, Guleid; Giriraj, Amarnath; Bajracharya, Sagar R.; Racoviteanu, Adina (новембар 2010). „HIMALA: Climate Impacts on Glaciers, Snow, and Hydrology in the Himalayan Region”. Mountain Research and Development. International Mountain Society. 30 (4): 401—404. S2CID 129545865. doi:10.1659/MRD-JOURNAL-D-10-00071.1. hdl:2060/20110015312. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 изд.). London: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 
  • Bindschadler, R.A.; Scambos, T.A. (1991). „Satellite-image-derived velocity field of an Antarctic ice stream”. Science. 252 (5003): 242—46. Bibcode:1991Sci...252..242B. PMID 17769268. S2CID 17336434. doi:10.1126/science.252.5003.242. 
  • Kaser, Georg; Noggler, Bernd (1991). „Observations on Speke Glacier, Ruwenzori Range, Uganda”. Journal of Glaciology. 37 (127): 313—318. Bibcode:1991JGlac..37..313K. doi:10.1017/S0022143000005736 Слободан приступ. 
  • Hastenrath, Stefan (1984). The Glaciers of Equatorial East AfricaНеопходна слободна регистрација. Solid Earth Sciences Library. Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-90-277-1572-2. 
  • „East African Highlands | ICCI – International Cryosphere Climate Initiative”. Iccinet.org. Архивирано из оригинала 2014-03-07. г. Приступљено 2014-03-07. 
  • Dr. Sue Ferguson, United States Department of Agriculture Forest Service. „Types of Glacier”. University of Colorado, Boulder, Colorado: National Snow and Ice Data Center. Архивирано из оригинала 17. 4. 2010. г. Приступљено 1. 6. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Office of Polar Programs (OPP) (26. 4. 2010). „The Antarctic Treaty”. The National Science Foundation, Arlington, Virginia. Архивирано из оригинала 28. 6. 2010. г. Приступљено 1. 6. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Bre - NVE”. www.nve.no. Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Saltfjellet-Svartisen - Norske Naturperler”. naturperler.com. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 30. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • White, Sidney E. (2001). „Glaciers of Mexico” (PDF). Glaciers of North America. United States Geological Survey. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Rignot E., Kanagaratnam P. (2006). „Changes in the velocity structure of the Greenland Ice Sheet”. Science. 311 (5763): 986—990. Bibcode:2006Sci...311..986R. PMID 16484490. S2CID 22389368. doi:10.1126/science.1121381. 
  • Chinn, Trevor J.H., (1988),Glaciers of New Zealand Архивирано 2008-07-06 на сајту Wayback Machine, in Satellite image atlas of glaciers of the world, U.S. Geological Survey professional paper; 1386, ISBN 0-607-71457-3.
  • Chinn, Trevor J.H., (1988), Glaciers of New Zealand Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2008), in Satellite image atlas of glaciers of the world, U.S. Geological Survey professional paper; 1386, ISBN 0-607-71457-3.
  • Rodríguez, Jeanfreddy Gutiérrez and María Fernanda (2019-01-15). „Watching Venezuela's Last Glacier Disappear”. The Atlantic. ISSN 1072-7825. Приступљено 2019-01-27. 
  • „NASA – Earth's Non-polar Glaciers and Ice Caps”. www.nasa.gov. Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Dinesh Kumar (13. 4. 2014). „30 Years of the World's Coldest War”. The Tribune. Chandigarh, India. Архивирано из оригинала 17. 4. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

Firn na Vikimedijinoj ostavi.
  • „USGS Glossary of Selected Glacier and Related Terminology”. ulcan.wr.usgs.gov. 
  • „Description of Ice Streams”. British Antarctic Survey. Архивирано из оригинала 11. 2. 2009. г. Приступљено 26. 1. 2009. 
  • p
  • r
  • u
Kristalni tipovi
  • Ih
  • Ic
  • II
  • III
  • IV
  • V
  • VI
  • VII
  • VIII
  • IX
  • X
  • XI
  • XII
  • XIII
  • XIV
  • XV
  • XVI
Formacije i
fenomeni
  • Akrecija
    • meteorologija
  • Amorf
  • Aufajs
  • Bljuzgavica
  • Brazda
  • Brana
    • na krovu
  • Breg
    • plavi
    • odlamanje
  • Vedrac
  • Volatili
  • Glazura
  • Glečer
    • plavi
    • zemljotres
    • terminus
  • Grad
  • Granule
  • Greben
  • Dijamantna prašina
  • Dina
  • Drift
    • gromada
  • Igle
  • Interstelar
  • Inje
    • meko
    • tvrdo
  • Jezik
  • Kanal
  • Kapa
  • Kaša
    • tehnologija pumpanja
  • Klatrat
  • Klin
  • Kometa
  • Kongelacija
  • Kosa
  • Kristal
  • Krug/disk
  • Kupola
    • poluostrvo
  • Ledenica
  • Ledodelnica
  • Ledopad
  • Magla
  • Makroskopski kvantni fenomen
  • Mesec
  • More
  • Mraz
    • bez snega
    • graupel
    • jukimarimo
    • hub
  • Nukleus
  • Oluja
  • Pahulje
  • Pećina
  • Pijemont
  • Planeta
    • film
  • Poledica
  • Polje
  • Rascep
  • Segregacija
    • leće
  • Sidro
  • Slana
  • Sneg
  • Spin
  • Stalaktit
  • Struja
  • Suvi
  • Truli
    • sveća
  • Fast
  • Firn
  • Frazil
  • Cveće
    • u moru
  • Čvrsti azot/vodonik/kiseonik
  • Džambl
  • Džin
  • Širenje
    • nanos
    • pukotina
  • Šiljak
  • Štit
    • rezonantni metod uništavanja
Aktivnosti
s ledom
  • Kupanje
  • Miniranje
    • čišćenje
  • Oblikovanje
    • Harbin
  • Penjanje
  • Pecanje
  • Rafting
  • Skejting
  • Spuštanje
Sportovi
Konstrukcije
  • Bar
  • Darkhaus
  • Iglu
  • Most
  • Pajkrit
  • Palata
  • Pristanište
  • Hotel
  • Cesta
    • tociljarka
    • Kamiondžije na zaleđenim cestama
Rad
  • Jakčal
  • Ledara
  • Ledadžija
  • Ledogenerator
    • ledomat
    • kompanije
  • Rezanje
  • Trgovina
    • Kaj Riska
    • nestašica
  • Šiljak/ledenjak
Druge upotrebe
  • Bernal—Faulerova pravila
  • Bjerumov defekt
  • Verteks model
  • Vojne operacije
  • Desert
  • Dinamika ploča
  • Zvezdani ratovi / Imperija uzvraća udarac
    • Hot
  • Ekspedicija
  • Kesa
  • Komora
  • Kocka
  • Leva ruka tame
    • Geten
  • Ledena
  • Ledeni čovek
  • Ledolomac
  • Ledofobičnost
  • Međuzvezdani
  • Nacionalni centar za led
  • Obloge
    • komadići
  • Odleđivanje
  • Pagofagija
  • Pagofilija
  • Pagofobija
  • Patrola
  • Permafrost
  • Stefanova jednačina
  • Stvaranje na vazduhoplovu
    • uslovi
    • zaštita
    • infratek
    • priručnik
  • Strugač
  • Uzorak
  • Friz-kasting
  • Cepin
  • Čarapa
Ledena doba
  •  Kategorija Kategorija
  •  Stranica Ostave Ostava
  •  Stranica Vikirečnika Rečnik
Normativna kontrola: Državne Уреди на Википодацима
  • Nemačka