Magister militum

Антички Рим
Овај чланак је део серије о политичком систему Античког Рима
Периоди
Римско краљевство 753—509. пре н. е. Римска република 509—27. пре н. е. Римско царство 27. пре н. е.—476. н. е. Принципат Доминат Западно римско царство Источно римско царство
Римски устав
Устав Краљевства Устав Републике Устав Царства Устав касног Царства Сенат Скупштине Магистрат
Редовни магистрати
Конзул Претор Квестор Промагистрат Едил Трибун Цензор Гувернер
Ванредни магистрати
Диктатор Magister equitum Војни трибун Рекс Тријумвират Децемвири
Титуле и признања
Цар Легат Дукс Официјум Префект Vicarius Вигинтисексвири Ликтор Magister militum Император Princeps senatus Pontifex maximus Август Цезар Тетрарх
Преседан и право
Право Империјум Mos maiorum Колегијалност Auctoritas Грађанско право Cursus honorum Senatus consultum Senatus consultum ultimum
Скупштине
Центуријска Куријска Плебејска Трибутска
п р у

Magister militum (дословно „господар војника“) био је чин коришћен у позном Римском царству од времена Константина Великог. Означавао је најчешће високог војног официра. Био је обично у прилици да контролише или да прилично утиче на одлуке цара, као што је то био случај са Стилихоном, Рицимером, Одоакром или неким другима.

Постојала је и „мања“ верзија ове титуле-положаја. Када би се уз име magister militum додавао назив територије-провинције (на пример magister militum per Thracias) онда није био у питању главни војни командант у Царству, већ главни војни командант на тој територији.

Списак Magistri Militum

• Флавије Баутон
• 352—355: Клаудије Силван
• 389—394: Арбогаст
• 394—408: Стилихон
• 410—421: Констанције III
• 433—454: Аеције
• 455: Авит
• 455—472: Рицимер
• 472—473: Гундобад
• 475—476: Орест

Magister militum per Gallias

• 425—433: Аеције
• 450—464: Егидије

Magister militum per Illyricum

• 530—536: Мунд

Magistri militum per Oriens

• 460s—471: Аспар
• 483—488: Теодорик Велики
• c.503—505: Ареодобин