Microsoft Windows

Microsoft Windows
Верзија оперативног система Windows NT
Снимак екрана оперативног система Windows 7
ПрограмерМајкрософт
Написан уC, C++, Асемблер[1]
Изворни моделЗатворен код, Дељен код
Маркетиншки циљЛични рачунар, таблет, мобилни телефон
Доступан наВишејезични[2]
Метода ажурирањаWindows ажурирање, Windows продавница
Управљач пакетимаWindows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager
ПлатформеIA-32, x86-64
Тип језграХибридно
ЛиценцаЛУКК
Званични веб-сајтЗванична страница

Microsoft Windows (транскр. Мајкрософт виндоус, ИПА кôд ˈwɪndoʊz) је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију оперативног система за мекинтоше, који су користили графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл. Windows) у преводу са енглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен за рачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл. x86), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је био Windows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуре Power PC, DEC и Алфа.

Microsoft је представио оперативно окружење под називом Виндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичку љуску оперативног система за МС-ДОС, као одговор на све веће интересовање за графички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус је доминирао на светском тржишту личних рачунара (PC) са преко 90% удела на тржишту, претекавши Мак ОС који је представљен 1984. године.

Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што су Лиса и Мaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у корист Андроида,[7] због масовног раста продаје Андроидових паметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндовс сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.

Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоuс за рачунаре, таблете и уграђене уређаје је Виндоuс 10, верзија 21H1. Најновија верзија за серверске рачунаре је Виндоус сервер, верзија 21H1.[8] Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради на конзолама за видео игре Xbox One и Xbox Series X/S.[9]

Генеалогија

Према маркетиншкој улози

Microsoft, развијач Windowsa, регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система Windows који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице Windowsa се активно развијају:

  • Windows NT: Почела као породица оперативних система са верзијом Windows NT 3.1, оперативни систем за серверске рачунаре и радне станице. Сада се састоји од три подпородице оперативних система које су издате скоро истовремено и деле исто језгро (кернел).
    • Windows: Оперативни систем за уобичајене личне рачунаре. Задња верзија је Windows 8.1. Чланови ове породице се не разликују по неком посебном правилу; нпр. Windows Vista, Windows 7 и Windows RT су чланови ове породице, али не и Windows 3.1. Главни конкурент ове породице је macOS од компаније Apple Inc.
    • Windows Server: Оперативни систем за серверске рачунаре. Задња верзија је Windows Server 2012 R2. За разлику од клијентских система, примењује снажну именску шему. Главни конкурент ове породице је Линукс.
    • Windows PE: Лака верзија Виндоуса с тежњом да оперише Live OS–ом, кориштеним за инсталирање Виндоуса на рачунарима (посебно на више рачунара истовремено), за опоравак или у сврхе решавања проблема. Последња верзија је Виндоус ПЕ 5.1.
  • Windows Phone: Оперативни систем који се продаје произвођачима паметних телефона. Прва верзија је била Windows Phone 7. Последња верзија је Windows Phone 8.1. Главни конкурент ове породице је Андроид од компаније Гугл.
  • Windows Embedded: Првобитно, Мајкрософт је развијао Windows CE као оперативни систем опште сврхе за сваки уређај који је био исувише ограничен ресурсима да би се назвао пуноправни рачунар. Евентуално, ипак, Виндоус ЦЕ је преименован у Виндоус имбедид компакт и био је пласиран под марком Windows Compact која се такође састоји од Windows Embedded Industry, Windows Embedded Professional, Windows Embedded Standard, Windows Embedded Handheld и Windows Embedded Automotive.[10]

Следеће породице Виндоуса се више не развијају:

  • Windows 9x: Оперативни систем који је циљао корисничко тржиште. Обустављен због субоптималних перформанси (PC World је задњу верзију ове породице, Windows ME, назвао једним од најлошијих производа свих времена.)[11] Мајкрософт сада учествује на корисничком тржишту са Виндоусом НТ.
  • Windows Mobile: Био је мобилни оперативни систем, претходник Виндоус фона. Прва верзија је названа Pocket PC 2000; трећа верзија, Windows Mobile 2003, прва је верзија која је усвојила марку Windows Mobile. Последња верзија је Windows Mobile 6.5.

Верзије

Мајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система. Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани. Верзије засноване на ДОС кернелу:

1985. Windows 1.0

Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.

1987. Windows 2.0

Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.

1988. Windows 2.1

1990. Windows 3.0

Боље графичко окружење са бољим апликацијама.

1992. Windows 3.1

Промењен Плави екран смрти

1992. Windows за радне групе 3.1

1993. Windows за радне групе 3.11

1995. Windows 95

Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.

1998. Windows 98

Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.

1999. Windows 98 SE

2000. Windows Me

Боље карактеристике за медију.

Верзије засноване на NT кернелу:

1993. Windows NT 3.1

1994. Windows NT 3.5

1995. Windows NT 3.51

1996. Windows NT 4.0

1999. Windows 2000.

NT оперативни систем, Wi-Fi, итд.

2001. Windows XP

Нова тема, бољи програми, више програма, итд.

2003. Windows Server

Серверска верзија Windows XP.

2004. Windows XP Media Center 2005.

2005. Windows XP 64-bit Edition

2007. Windows Vista

Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.

2008. Windows Server 2008.

2009. Windows 7

Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.

2009. Windows Server 2008 р2

2012. Windows 8

Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.

2012. Windows Server 2012.

2013. Windows 8.1

Нове апликације и исправке.

2013. Windows Server 2012 p2

2015. Windows 10

Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]

2016. Windows Server 2016.

Серверска верзија Windows 10

Испред верзије је година њеног првог издања.

Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.

2021. Windows 11

2022. Windows Server 2022

Распрострањеност

Назив оперативног система Распрострањеност
Microsoft Windows 82,68%
Mac OS 12,8%
Линукс 1,43%
Кроум ОС 0,9%
FreeBSD 0%
Непознато 2,17%

Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]

Распрострањеност верзија

Назив верзије Распрострањеност
Windows 10 42,78%
Windows 7 41,86%
Windows 8.1 8,72%
Windows XP 3,36%
Windows 8 2,44%
Windows Vista 0,74%

Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]

Референце

  1. ^ „Lesson 2 - Windows NT System Overview”. Приступљено 12. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2011)
  2. ^ „Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 5. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ „App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала 30. 3. 2014. г. Приступљено 5. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ „The Unusual History of Microsoft Windows”. Приступљено 22. 4. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  5. ^ „Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  6. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  7. ^ Keizer, Gregg (14. 7. 2014). „Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”. Computerworld. IDG. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. „[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Microsoft”. support.microsoft.com. Приступљено 2019-05-28. 
  9. ^ „Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”. WCCFtech. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ „RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”. microsoft.com. Microsoft. Приступљено 7. 11. 2014. 
  11. ^ „The 25 Worst Tech Products of All Time”. PC World. IDG. Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ „Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”. The Register. The Register. 
  13. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  14. ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  15. ^ „Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”. OC3D (на језику: енглески). 2. 2. 2018. Приступљено 7. 2. 2018. 

Спољашње везе

Више информација о чланкуMicrosoft Windowsпронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
    Медији на Остави
    Новости на Викиновостима
    Подаци на Википодацима
  • Званични веб-сајт
  • Official Windows Blog
  • Microsoft Developer Network
  • Windows Developer Center
  • Microsoft Windows History Timeline
  • Pearson Education, InformIT – History of Microsoft Windows
  • Microsoft Business Software Solutions
  • Windows 10 release Information
  • п
  • р
  • у
  • Историја
  • Све теме
Људи
(листа)
Оснивачи
Одбор директора
  • Џон Томпсон (Председник)
  • Сатија Надела (CEO)
  • Дина Даблон
  • Марија Клов
  • Дејвид Маркгвард
  • Чарлс Носки
  • Хелмут Панке
  • Масон Морфит
  • Џон Стентон
Тим вишег руководства
  • Сатија Надела (CEO)
  • Скот Гатри
  • Ејми Худ (CFO)
  • Кју Лу
  • Тери Мајерсон
  • Хари Шум
  • Кевин Тарнер (COO)
Корпоративне VPs
  • Џои Белфиор
  • Ричард Рашид (SVP)
  • С. Сомасегр (SVP)
Управе
  • Инжењерске групе
    • Мобилни
  • Јединица дигиталних злочина
  • Гаража
  • Штампа
  • Истраживање
  • Студио
  • .NET Foundation
  • Outercurve Foundation
Регионални огранци
  • Мајкрософт Алжир
  • Египат
  • Индија
  • Јапан
  • Пакистан
Породице производа
Веб поседовања
Конференције
  • Build
  • MIX
  • PDC
  • TechEd
  • WinHEC
  • WPC
Критика
Парница
  • Alcatel-Lucent v. Microsoft
  • Apple v. Microsoft
  • European Union Microsoft competition case
  • Microsoft v. Lindows
  • Microsoft vs. MikeRoweSoft
  • Microsoft v. Shah
  • United States v. Microsoft
Аквизиције
  • 6Wunderkinder
  • Access Software
  • Acompli
  • Activision Blizzard
    • acquisition
  • Altamira Software
  • AltspaceVR
  • aQuantive
  • Azyxxi
  • The Blue Ribbon SoundWorks
  • Beam
  • Bungie
  • Calista Technologies
  • Clipchamp
  • Colloquis
  • Compulsion Games
  • Connectix
  • Consumers Software
  • Danger
  • Double Fine Productions
  • Farecast
  • FASA Studio
  • Fast Search & Transfer
  • Firefly
  • Forethought
  • GIANT Company Software
  • GitHub
  • GreenButton
  • Groove Networks
  • Havok Group
  • High Heat Major League Baseball
  • Hotmail
  • inXile Entertainment
  • Jellyfish.com
  • LinkedIn
  • LinkExchange
  • Lionhead Studios
  • Maluuba
  • Massive Incorporated
  • Metaswitch
  • Mobile Data Labs
  • Mojang Studios
  • Ninja Theory
  • Nokia Devices and Services
  • npm
  • Nuance Communications
  • Obsidian Entertainment
  • Onfolio
  • Pando Networks
  • Perceptive Pixel
  • Playground Games
  • PlaceWare
  • Powerset
  • Press Play
  • ProClarity
  • Rare
  • Revolution Analytics
  • RiskIQ
  • ScreenTonic
  • Secure Islands
  • Simplygon
  • Skype
  • Sunrise Atelier
  • SwiftKey
  • Winternals Software
  • Teleo
  • Tellme Networks
  • Twisted Pixel Games
  • Undead Labs
  • Vermeer Technologies
  • Visio Corporation
  • Vivaty (не постоји више)
  • VoloMetrix
  • VXtreme
  • WebTV Networks
  • Xamarin
  • Xandr
    • AppNexus
  • Yammer
  • Yupi
  • ZeniMax Media
  • Категорија Категорија
  • Страница Оставе Наслеђе
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • VIAF
Државне
  • Норвешка
  • Француска
  • BnF подаци
  • Каталонија
  • Немачка
  • Сједињене Државе
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика