Strukturna biologija

Biohemija

Ključne komponente
Biomolekuli Metabolizam Membrane DNK RNK Enzimi Receptori
Istorija i teme
Istorija
Biohemija Citologija Bioinformatika Enzimologija Genetika Imunologija Molekularna biologija Biljna biohemija Strukturna biologija
Grane biohemije Pregled
Portali: Biologija, Hemija, MCB
p r u

Strukturna biologija je grana molekularne biologije, biohemije, i biofizike koja se bavi molekulskim strukturama bioloških makromolekula, posebno proteina i nukleinskih kiselina, kako oni poprimaju svoje konformacije, i kako promene njihovih struktura utiče na njihove funkcije. Ova tema ima veliki značaj za biologe zato što makromolekuli vrše najveći broj funkcija u ćelijama, i zato što do toga dolazi jedino ako su savijeni u specifične trodimenzionalne oblike. Njihova arhitektura, tercijarna struktura" molekula, zavisi na kompleksan način od osnovne kompozicije molekula, ili primarne strukture.^[1]^[2]

Biomolekuli su suviše mali da bilo moguće da se vide čak i najsavršenijim mikroskopima. Metodi koje strukturni biolozi koriste za određivanje struktura generalno obuhvataju istovremena merenja velikog broja identičnih molekula. Ti metodi su:

Makromolekulska kristalografija,
NMR,
EPR,
krioelektronska mikroskopija (krio-EM)
Multiugaono rasipanje svetlosti,
Rasejavanje malog ugla,
Ultra brza laserska spektroskopija, i
Dualna polarizaciona interferometrija i cirkularni dihroizam.

Makromolekuli se najčešće se studiraju u „prirodnom stanju“. Varijacije ovih metoda se takođe koriste za izučavanje denaturisanih molekula, kao i načina na koji on ponovo poprimaju prirodno stanje.

Vidi još

Reference

^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.