Sumpor trioksid

Structure and dimensions of sulfur trioxide

Nazivi

Preferisani IUPAC naziv

Sulfur trioxide

Sistemski IUPAC naziv

Sulfonilidenoksidan

Drugi nazivi

anhidrid sumporne kiseline

Identifikacija

CAS broj

7446-11-9^Y
3162-58-1
(monokis (trimethylammoniate))

3D model (Jmol)

interaktivna slika

ChEBI

CHEBI:29384^Y

ChemSpider

23080^Y

ECHA InfoCard

100.028.361

EC broj

231-197-3

Gmelin Referenca

1448

PubChem^[1]^[2] C ID

24682
22235242
(hemihidrat)
22235243 (monoamonijat)
23035042 (monohidrat)
19427588 (monoformamat)
222852
(monokis(trimetilamonijat))

RTECS

WT4830000

UN broj

UN 1829

SMILES

O=S(=O)=O

Svojstva

SO₃

80,066 g/mol

1,92 g/cm³, tečnost

16.9 °C, 290.1 K, 62.4°F

Tačka ključanja

45 °C (113 °F; 318 K)

Rastvorljivost u vodi

hidrolizuje se do sumporne kiseline

Termohemija

Standardna molarna entropija S^o₂₉₈

256.77 J K⁻¹ mol⁻¹}}

Std entalpija
formiranja (Δ_fH^⦵₂₉₈)

−397.77 kJ/mol

Opasnosti

EU klasifikacija (DSD)

oksidans (ox)

R-oznake

R14, R35, R37

S-oznake

(S1/2), S26, S30, S45

NFPA 704

Tačka paljenja

Nezapaliv

Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):

LC₅₀ (LC50)

pacov, 4 h 375 mg/m3

Srodna jedinjenja

Drugi katjoni

Selen trioksid
Telur trioksid

Srodne jedinjenja sumporni oksidi

Sumpor monoksid
Sumpor dioksid

Srodna jedinjenja

Sumporna kiselina

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).

Y verifikuj (šta je ^YН ?)

Reference infokutije

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO₃.^[3]^[4] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Dobijanje

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO₃ se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600 °C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H₂SO₄ → SO₃ + H₂O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO₄), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe₂(SO₄)₃).

Osobine

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8 °C, a ključa na 44,8 °C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO₃)₃, u tečnom stanju od molekula (SO₃)₃ i SO₃, a u gasovitom stanju od molekula SO₃. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25 °C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO₃), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO₃)_n i (SO₃)_p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.