Apsolut
Apsolut je pojam koji se koristi u filozofiji za označavanje krajnje, sveobuhvatne stvarnosti posmatrane kao cjelina, ali u isto vrijeme kao izvor raznovrsnosti, odnosno kao kompletne ili perfektne stvarnosti koja u isto vrijeme nije razdvojena od konačnog i nesavršenog svijeta. Ovaj pojam u filozofiju su unijeli Šeling i Hegel pred sam kraj 18. vijeka, a ubrzo je postao veoma bitan u filozofiji idealizma.[1]
Apsolut kao pojam vrlo često se koristi za Boga, kao Svemogućeg i Svevremenog.
Izvori
- ↑ The Absolute Macmillan Encyclopedia of Philosophy, Second Edition 2006, Donald M. Borchert, Editor in Chief, Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation
 | Ovaj članak o filozofiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite. |
- p
- r
- u
Filozofija
Srednjovjekovna | |
|---|---|
Novovjekovna | Empirizam • Racionalizam |
Savremena |
Apsolut • Beskonačnost • Bit • Biće • Večnost • Vreme • Vrlina • Dobro • Duh • Duša • Zlo • Znanje • Ideja • Iskustvo • Istina • Karma • Kretanje • Lepota • Logos • Misao • Mudrost • Nebiće • Nedelanje • Nesopstvo • Opažanje • Otuđenje • Postojanje • Pravda • Prostor • Razum • Saznanje • Svest • Sloboda • Slobodna volja • Sopstvo • Spokoj • Stvarnost • Sudbina • Tvar • Uzročnost • Um
Zaratustra • Tales • Anaksimandar • Anaksimen • Pitagora • Buda • Ksenofan • Konfučije • Lao Ce • Heraklit • Parmenid • Anaksagora • Zenon • Empedokle • Protagora • Sokrat • Leukip • Demokrit • Platon • Diogen • Aristotel • Čuang Ce • Piron • Zenon iz Kitijuma • Epikur • Filon • Epiktet • Nagarđuna • Plotin • Avgustin • Boetije • Eriugena • Al-Farabi • Ibn Sina • Al-Gazali • Abelar • Averoes • Majmonides • Dogen • Toma Akvinski • Skot • Okam • Bejkon • Dekart • Hobs • Paskal • Spinoza • Lajbnic • Berkli • Hjum • Volter • Didro • Ruso • Kant • Fihte • Šeling • Hegel • Šopenhauer • Kjerkegor • Marks • Mil • Niče • Huserl • Suzuki • Rasel • Hajdeger • Krišnamurti • Sartr • Jaspers • Vitgenštajn • Adorno • Markuze • Derida • Fuko • Žižek • Kripke
Kategorija
