TFR2

Transferinski receptor 2

Identifikatori

TFR2; HFE3; TFRC2

Vanjski ID

OMIM: 604720 MGI: 1354956 HomoloGene: 2428 GeneCards: TFR2 Gene

Ontologija gena
Molekularna funkcija	• Aktivnost transferinskog receptora • Aktivnost peptidaze
Celularna komponenta	• citoplasma • integralno sa ćelijskom membranom
Biološki proces	• proteoliza • transport jona gvožđa • ćelijska homeostaza jona gvožđa

Pregled RNK izražavanja

podaci

Ortolozi

Vrsta

Čovek

Miš

Entrez

7036

50765

Ensembl

ENSG00000106327

ENSMUSG00000029716

UniProt

Q9UP52

Q9JKX3

RefSeq (mRNA)

NM_001206855.1

NM_015799.3

RefSeq (protein)

NP_001193784.1

NP_056614.3

Lokacija (UCSC)

Chr 7:
100.22 - 100.24 Mb

Chr 5:
137.57 - 137.59 Mb

PubMed pretraga

[1]

[2]

Transferinski receptor 2 je protein koji je kod ljudi kodiran TFR2 genom.^[1]^[2]

Ovaj gen je član grupe transferinskih receptora. On kodira jednoprolazni membranski protein tipa II sa proteaznim domenom, M28 peptidaznim domenom i dimerizacionim domenom koji je sličan transferinskom receptoru. Ovaj protein posreduje ćelijski unos transferina vezanog za gvožđe. Mutacije ovog gena uzrokuju naslednu hemohromatozu tipa III. Alternativno splajsovane varijante koje kodiraju različite proteinske izoforme su poznate, međutim samo deo njih je potpuno okaraterisan.^[3]

Reference

^ Glockner G, Scherer S, Schattevoy R, Boright A, Weber J, Tsui LC, Rosenthal A (1998). „Large-Scale Sequencing of Two Regions in Human Chromosome 7q22: Analysis of 650 kb of Genomic Sequence around the EPO and CUTL1 Loci Reveals 17 Genes”. Genome Res. 8 (10): 1060—73. PMC 310788 . PMID 9799793. doi:10.1101/gr.8.10.1060.
^ Mattman A, Huntsman D, Lockitch G, Langlois S, Buskard N, Ralston D, Butterfield Y, Rodrigues P, Jones S, Porto G, Marra M, De Sousa M, Vatcher G (2002). „Transferrin receptor 2 (TfR2) and HFE mutational analysis in non-C282Y iron overload: identification of a novel TfR2 mutation”. Blood. 100 (3): 1075—7. PMID 12130528. doi:10.1182/blood-2002-01-0133.
^ „Entrez Gene: TFR2 transferrin receptor 2”.

Literatura

Subramaniam VN, Summerville L, Wallace DF (2003). „Molecular and cellular characterization of transferrin receptor 2”. Cell Biochem. Biophys. 36 (2–3): 235—9. PMID 12139409. doi:10.1385/CBB:36:2-3:235.
Trinder D, Baker E (2003). „Transferrin receptor 2: a new molecule in iron metabolism”. Int. J. Biochem. Cell Biol. 35 (3): 292—6. PMID 12531241. doi:10.1016/S1357-2725(02)00258-3.
Franchini M (2006). „Hereditary iron overload: update on pathophysiology, diagnosis, and treatment”. Am. J. Hematol. 81 (3): 202—9. PMID 16493621. doi:10.1002/ajh.20493.
Deicher R, Hörl WH (2006). „New insights into the regulation of iron homeostasis”. Eur. J. Clin. Invest. 36 (5): 301—9. PMID 16634833. doi:10.1111/j.1365-2362.2006.01633.x.
Feder JN; Penny DM; Irrinki A; et al. (1998). „The hemochromatosis gene product complexes with the transferrin receptor and lowers its affinity for ligand binding”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (4): 1472—7. PMC 19050 . PMID 9465039. doi:10.1073/pnas.95.4.1472. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Kawabata H; Yang R; Hirama T; et al. (1999). „Molecular cloning of transferrin receptor 2. A new member of the transferrin receptor-like family”. J. Biol. Chem. 274 (30): 20826—32. PMID 10409623. doi:10.1074/jbc.274.30.20826. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Bennett MJ, Lebrón JA, Bjorkman PJ (2000). „Crystal structure of the hereditary haemochromatosis protein HFE complexed with transferrin receptor”. Nature. 403 (6765): 46—53. PMID 10638746. doi:10.1038/47417.
Kawabata H; Germain RS; Vuong PT; et al. (2000). „Transferrin receptor 2-alpha supports cell growth both in iron-chelated cultured cells and in vivo”. J. Biol. Chem. 275 (22): 16618—25. PMID 10748106. doi:10.1074/jbc.M908846199. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Camaschella C; Roetto A; Calì A; et al. (2000). „The gene TFR2 is mutated in a new type of haemochromatosis mapping to 7q22”. Nat. Genet. 25 (1): 14—5. PMID 10802645. doi:10.1038/75534. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
West AP; Bennett MJ; Sellers VM; et al. (2001). „Comparison of the interactions of transferrin receptor and transferrin receptor 2 with transferrin and the hereditary hemochromatosis protein HFE”. J. Biol. Chem. 275 (49): 38135—8. PMID 11027676. doi:10.1074/jbc.C000664200. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Roetto A; Totaro A; Piperno A; et al. (2001). „New mutations inactivating transferrin receptor 2 in hemochromatosis type 3”. Blood. 97 (9): 2555—60. PMID 11313241. doi:10.1182/blood.V97.9.2555. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Kawabata H; Nakamaki T; Ikonomi P; et al. (2001). „Expression of transferrin receptor 2 in normal and neoplastic hematopoietic cells”. Blood. 98 (9): 2714—9. PMID 11675342. doi:10.1182/blood.V98.9.2714. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Fleming RE; Ahmann JR; Migas MC; et al. (2002). „Targeted mutagenesis of the murine transferrin receptor-2 gene produces hemochromatosis”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (16): 10653—8. PMC 125003 . PMID 12134060. doi:10.1073/pnas.162360699. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Hofmann WK; Tong XJ; Ajioka RS; et al. (2002). „Mutation analysis of transferrin-receptor 2 in patients with atypical hemochromatosis”. Blood. 100 (3): 1099—100. PMID 12150153. doi:10.1182/blood-2002-04-1077. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Deaglio S; Capobianco A; Calì A; et al. (2003). „Structural, functional, and tissue distribution analysis of human transferrin receptor-2 by murine monoclonal antibodies and a polyclonal antiserum”. Blood. 100 (10): 3782—9. PMID 12393650. doi:10.1182/blood-2002-01-0076. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Vogt TM; Blackwell AD; Giannetti AM; et al. (2003). „Heterotypic interactions between transferrin receptor and transferrin receptor 2”. Blood. 101 (5): 2008—14. PMID 12406888. doi:10.1182/blood-2002-09-2742. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)