Aleksandar Tišma
Aleksandar Tišma (rođen 16. januara 1924. u Horgošu, umro 16. februara 2003. u Novom Sadu) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.
Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973.
Biografija
Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943.) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947.godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954 godine diplomirao je anglistiku. Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.
Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo.
Književna dela
Pesme:
- Naseljeni svet (1956)
- Krčma (1961)
Kratke priče:
- Krivice (1965)
- Nasilje (1965)
- Mrtvi ugao (1973)
- Povratak miru (1977)
- Škola bezbožništva (1978)
- Bez krika (1980)
- Hiljadu i druga noć (1987)
Romani:
- Za crnom devojkom (1969)
- Knjiga o Blamu (1971-1972)
- Upotreba čoveka (1976)
- Begunci (1981)
- Kapo (1987)
- Vere i zavere (1983)
- Široka vrata (1989)
- Koje volimo (1990)
Ostalo:
- Drugde (1963), putovanja
- Šta sam govorio (1996), intervjui
- Dnevnik 1942-2001 (2001), intervjui
- Pre mita (1989), esej
- Pesme i zapisi (2001), esej
- Dozvoljene igre(2000), pozorišno djelo
- p
- r
- u
Dobitnici Austrijske državne nagrade za evropsku književnost
Zbigniew Herbert (1965)
W. H. Auden (1966)
Vasko Popa (1967)
Václav Havel (1968)- nije dodijeljena (1969)
Eugène Ionesco (1970)
Peter Huchel (1971)- Sławomir Mrożek (1972)
- Harold Pinter (1973)
Sándor Weöres (1974)- Miroslav Krleža (1975)
Italo Calvino (1976)- Pavel Kohout (1977)
Simone de Beauvoir (1978)- Fulvio Tomizza (1979)
- Sarah Kirsch (1980)
- Doris Lessing (1981)
Tadeusz Różewicz (1982)
Friedrich Dürrenmatt (1983)- Christa Wolf (1984)
- Stanisław Lem (1985)
- Giorgio Manganelli (1986)
- Milan Kundera (1987)
- Andrzej Szczypiorski (1988)
- Marguerite Duras (1989)
Helmut Heißenbüttel (1990)- Péter Nádas (1991)
- Salman Rushdie (1992)
Čingiz Ajtmatov (1993)
Inger Christensen (1994)
Aleksandar Tišma (1995)- Jürg Laederach (1996)
- Antonio Tabucchi (1997)
Dubravka Ugrešić (1998)- Péter Esterházy (1999)
António Lobo Antunes (2000)- Umberto Eco (2001)
- Christoph Hein (2002)
Cees Nooteboom (2003)- Julian Barnes (2004)
Claudio Magris (2005)
Jorge Semprún (2006)- A. L. Kennedy (2007)
- Ágota Kristóf (2008)
Per Olov Enquist (2009)- Paul Nizon (2010)
- Javier Marías (2011)
- Patrick Modiano (2012)
John Banville (2013)
Ljudmila Ulickaja (2014)
Mircea Cărtărescu (2015)- Andrzej Stasiuk (2016)
Karl Ove Knausgård (2017)- Zadie Smith (2018)
- Michel Houellebecq (2019)
Drago Jančar (2020)- László Krasznahorkai (2021)
- Ali Smith (2022)
